Smoke (1995)

Žanr: Drama / Komedija

Režija: Wayne Wang / Paul Auster

Glumci: Harvey Keitel / William Hurt / Harold Perrineau

Sličan Film: Pulp Fiction (1994)

Pre nego što se pozabavim današnjom kritikom, dužan sam da vas obavestim da je mesec horor filmova završen, i da se opet vraćamo na šarenilo žanrova. Moglo bi se reći da sam zadovoljan kako je protekao avgust, što zbog filmova, što zbog porasta posetilaca na blogu, međutim, nisam zadovoljan činjenicom da poslednja tri dana u mesecu nisam objavio ama baš ništa . Za sve to su krivi filmovi koji nisu bili vredni kritike, a ja nisam imao vremena da gledam još nešto dodatno što bih vam posle predstavio. E sad zvanično počinje septembar, a prvi film koji recenziram je preporuka Nelle, koja se takođe bavi blogovanjem, međutim njen sajt nema veze sa filmovima. Dakle, Smoke je drama iz 1995. godine, sa maljušnim dodacima komedije (na moju sreću), koja me je podsetila na čuveni Pulp Fiction, što zbog spontanih dijaloga, što zbog načina serviranja priče. Auggie, vlasnik prodavnice cigareta u Brooklynu, je centralna figura filma od koje sve kreće, jer likovi koji svraćaju kod njega u dućan nose svoje uzbudljive priče. Interesantno je još to da priče nisu strogo fokusirane svaka za sebe, već se povremeno mešaju, te likovi iz jedne priče lako upadaju u tuđu, što gledanje čini veoma zanimljivim.

Recenzija: Odmah ću naglasiti da je Smoke i više nego prijatno iznenađenje za mene, jer kada sam video omot filma (ne ovaj koji sam ja izabrao) pomislio sam „Jao Bože, još jedna glupa američka komedija“, ali pokazalo se da poster ne govori ništa o filmu, te da je on najčešće varka koja nam stvara predrasude. Smoke pre svega ima vrlo, vrlo malo komedije u sebi, čak manje nego Pulp Fiction, za koga recimo na IMDb-u uopšte ne piše da je humoristički film, dok za Smoke na prvom mestu vidimo etiketu „Comedy“ (i + onaj glupi poster). Kao i u pomenutom filmu, i ovde su dijalozi fantastični, prirodni, lagani i rasterećeni, totalno vas drže u priči, i film vam čine realnijim nego što jeste.

Likovi su druga stvar koja je perfektno odrađena, jer svaki od njih je specifičan, ima svoju muku, ima svoj smisao za humor, ima dubinu, ima bukvalno sve što će učiniti da poverujete u ono što gledate. Po pričama to ide ovako: Paul Benjamin je prvi lik, on je pisac koji je izgubio suprugu, i koji svaki dan dolazi u dućan kod Auggie-ja da uzme dve pakle cigareta. Rashid je tamnoputi momak koji je spasao život Paulu, i koji je upravo druga osoba čije turbulencije pratimo u nastavku filma. On kao zahvalnicu dobija ponudu od Paula da preneći u njegovom stanu, međutim posle se ispostavlja da se on uopše ne zove Rashid već Thomas, no o daljim dešavnjim moraćete pogledati film. Takođe pratimo nedaće u životu Ruby, koja jedan dan dolazi u Auggie-jev dućan kako bi zatražila određenu svotu novca za 18-godišnju ćerku koja je trudna i za koju tvrdi da joj je Auggie otac.

Cyrus Cole (Forest Whitaker) je pumpadžija i 4. osoba čiju sudbinu gledamo, a ispostavlja se da je on otac od Rashida, odnosno Thomasa, međutim on to još uvek ne zna. Na kraju, Auggie je peta osoba, ali njegova priča je nešto drugačija od ostalih, no ipak se u to morate sami uveriri, glupo je da vam sve načinjem. Gluma je ovde srazmerna likovima, što znači – odlična! Jedina stvar koja mi se nije dopala u filmu Smoke jeste povremeno gubljenje vremena, iliti prazan hod. Ne znam zašto u par scena film čami, miruje, a ipak ima toliko toga da pokaže i razradi. Humor je ovde skoro neprimetan, oseti se u par navrata, ali isključivo kao plod dobrog raspoloženja likova. Recenzirajući filmove, primetio sam da drame ostavljaju jači utisak na mene, verovatno iz razloga jer ne očekujem previše od njih, dok trileri i horori često ostavljaju gorak ukus u ustima. I na kraju da napomenem da je Smoke izuzetno moćan film koji vrlo jednostavnom pričam ostavlja magičan utisak na gledaoce, a poruka filma je izuzetna, no treba je iskopati. Ups! Umalo da zaboravim specifičan završetak filma koji je propraćen vrlo jakom emocijom, odnosno pesmom Toma Waitsa, “Innocent when you dream“.

Dobre karakteristike:

-         Sjajni glumci i likovi

-         Poluomnibus film; 5 priča po likovima

-         Prirodni dijalozi

-         Odlična režija

-         Povremeni humor

-         Jak utisak i poruka filma

-         Završetak; muzika

Loše karakteristike:

-         Povremeno bespotrebno usporen

Zaključak: Sjajno je počeo ovaj septembar, film Smoke je pun pogodak i preporučujem ga svim filmofilima. Ovaj naslov krase jendostavnost i spontanost, koje na gledaoca prenose snažan utisak i ne ostavljaju ga ravnodušnim. Interesantan podak je da je Smoke dobio svoj nastavak Blue in the Face, iste godine, tačnije film je snimljen odmah nakon što je završen Smoke. Nema se šta dodati, sve je rečeno. Jaka “devetka” ko beton kafa.

9/10