The Glass House (2001)

Žanr: Kriminalistički / Triler / Misterija

Režija: Daniel Sackheim

Glumci: Leelee Sobieski / Stellan Skarsgård / Diane Lane

Sličan Film: Glass House: The Good Mother (2006)

Osmi (pretposlednji) film iz kolekcije filmova na koje sam igrom slučaja naleteo zove se The Glass House, po žanrovskom opredeljenju krimi – triler – misterija dvosmislnenog naziva (objasniću vam i zašto) koju je režirao producent hit serije House M.D. (Doktor Haus), Daniel Sackheim. Film je doživeo fijasko u Američkim bioskopima, jer je uspeo da zaradi “samo” 23 miliona, i pored izdvojenog budžeta od 30 miliona dolara. Glavni razlog za to je verovatno glup potez distributera da film bude pušten u bioskope samo tri dana nakon serije koordinisanih terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Leelee Sobieski igra šesnaestogodišnju Ruby koja sa svojim roditeljima i bratom Rhettom živi jedan normalan život, sačinjen od svakodnevnih uspona i padova. Međutim njen neopisivi košmar počinje kada joj roditelji stradaju u saobraćajnoj nesreći, te tako utučena mora donositi najvažnije odluke u životu. Iako su roditelji uštedeli čak 4 miliona, Ruby i Rhett ne odbijaju ponudu od prvih komšija, gospodina i gospođe Glass da pređu da žive kod njih u luksuznu staklenu kuću u Malibuu pored okeana. Terry i Nancy se čine dobrim domaćinma i brižnim ljudima koji mogu da pomognu nesretnoj deci u ovako okrutnoj situacija, međutim Ruby vremnom počinje sumnjati da supružnici Glass i nisu tako dobri kao što se čine.

Recenzija: Taj dvosmisleni naziv filma vezan je za prezime Glass (staklo) i staklenu kući pomenutog para. Ne znam da l’ je to koincidencija (verovatno da nije) ili je scenarista imao svoje razloge zašto upotrebljava “staklo” za dve različite “stvari”, ali to je manje bitno od toga da je ovaj film poprilično dobro i profesionalno odrađen. Odmah na startu ću pohvaliti glumačku postavu, međutim poseban naklon ide Leelee Sobieski (do ovog filma mi nije bila simpatična) koja je odigrala odličnu ulogu, a za njom ne kaska ni Stellan Skarsgård, čija (Skandinavska) faca idelano pristaje uz ulogu zloće.

The Glass House je jedan od onih filmova koji natenane, bez žurbe pravi jednu dobru napetu atmosferu. Film na početku ne liči na nekakv krimi – triler, međutim prve simptome vidimo u suptilnoj misterija, zatim imamo nalete nelagodne muzike, a posle dolazi sve po redu. Iako film na momente štrči od neoriginalnoti i klišea svojstvenim ovakvom tipu trilera, to mi za drago čudo nije smetalo, jer je ovaj naslov imao neki svoj šmek, šarm i zanimljiv splet okolnosti.

Moram pohvaliti i činjenicu da Leelee Sobieski retko dobro odglumila scenu u kojoj saznaje da su joj roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći. To pohvaljujem iz razloga što u Američkim filmovima likovi skoro nikada ne bivaju preterano potrešeni vešću da im je neko blizak preminuo/poginuo. Sledeća vrlo bitna stvar jeste desitinacija, koja je prelepa, ali i sablasna. Ta staklena kuća (pogledajte treću fotografiju) je na savršenom mestu, nekako izolovana od sveta, a pored nemirnog okeana koji zapljuskuje obalu, posmatrao sam sa uživanjem te scene.

Koliko je film napet? Dovoljno. Kažem, natenane se stvara nelagodna atmosfera koja kulminira nekim jump scare scenama, ali na to sam već i oguglao, jer pored toliko horora koje sam odgledao sa se bavim jednim od najvećih klišea žanra, ne pada mi napamet. E sad je došao red i na nedostake i promašaje koje The Glass House sadrži u sebi, a najveća mana pored svakojakih klišea jeste loš završetak, koji je takođe rezultat scenaria punog neoriginalosti. Pored toga što je predvidiv, on je nerealan, nedorastao i nelogičan. Ta poslednja scena je bukvalno suvišna, nema neki krucijalan značaj, a izbegavanjem nje bi se izbeglo i nerviranje gledalaca, al' šta je tu je.

The Glass House, koji je sniman pre 15 godina deluje kao da je svetlost dana ugledao prošle ili ove godine, a za to je kriva fantastična besprekorna tehnička strana filma. Pored dobrih efekata, u filmu je i kamera blistavo čista, što dodatno poboljšava ugođaj gledanja. Postupci likova su takođe jedan od nedostataka filma, jer koliko god pokušavao da pređem preko toga, ne mogu jednostavno, jer me iritira to kad neko treba zlikovca da dokrajči, a on ga lupi jednom i pobegne (boji se da će da ga nosi na duši?). Film takođe ima neku dozu naivnosti, jer svi su nekako lakoverni, prelako pristaju na kompromise.

Dobre karakteristike:

-         Dobar film u kontinuitetu

-         Odlično građenje atmosfere; misterija

-         Leelee Sobieski i Stellan Skarsgård

-         Dobra gluma ostalih likova

-         Konačno da neko zaplače za nastradalima

-         Sjajna destinacija; tehnički besprekoran

Loše karakteristike:

-         Previše klišea i neoriginalnosti

-         Naivnost, preterivanje i postupci likova

-         Loš završetak

Zaključak: Koliko god film bio klišeiziran i šabloniziran, on je vrlo napet i interesantan za gledanje. Njegov klimav scenario ispravio je odlični režiser Daniel Sackheim, koji je napravio jedan komercijalan film za ubijanje vremena. Iako ovakvi filmovi „popiju šesticu“ od mene, The Glass House će biti mali izuzetak i dobiće ocenu više.

7/10